|
Из наше перспективе…
 Од 5. октобра 2000. године, првих пет демократски изабраних влада и грађани Србије направили су значајне кораке према модерном демократском и цивилном друштву. Неко ће можда приметити да је могло да се уради много више у претходном периоду, и такве примедбе су на месту. Међутим, упркос оваквим забринутостима, грађани Србије не треба да се стиде оним што су до сада постигли. Нажалост, политичком, невладином и хуманитарном сектору изгледа недостаје капацитет да се носи са предстојећим изазовима. Препреке на путу развоја модерног демократског и цивилног друштва су оличене у социјалном и демократском нивоу свести грађана који још увек не знају како да користе новостечена цивилна и грађанска права. Тешко да може мирне савести да се каже како живимо у држави вредној живота или да да су наши животи вредни овакве државе. Пошто су пола века обучавани да буду објекти тоталитарне владавине, у оквиру које су политички систем, политички процес и друштвена сфера живота били засновани на подређености појединца држави и на стриктној контроли битних аспеката живота, чини се да новорођени српски грађани не знају шта да раде са либералним вредностима као што су људска и грађанска права. Након што су стекли слободу, грађани Србије нису довољно упућени и стимулисани да разумеју како се и на који начин користе новостечена права у сврху конструктивне и смислене друштвене коегзистенције. Насупрот томе, дешава се да садашњи грађани чешће злоупотребљавају него што употребљавају свој либерални статус. У ствари, парадоксално је да су они, на неки начин, охрабрени од стране појединих политичких структура да тако раде, односно, да одустану од идеје да ствари могу да се промене на боље. Разлог за овакав облик неодговорног понашања може се објаснити и делимично одбранити због њихових потиснутих индивидуалних фрустрација, које су се акомулирале током периода потчињености. Али, као што је нобеловац Радјард Киплинг рекао, “можемо имати 40 милиона разлога за неуспех, али немамо нити један изговор”, и стога, у односу на такву политичку, економску и друштвену платформу у целини требало би да се осећамо одговорнима и везаним за ова питања. Предодређеност било које Владе Србије… Пут транзиције у Србији сада улази у предео од изузетне важности за нашу будућност, и он подразумева:
Овако описан предео не би био довољно јасан уколико не бисмо поменули, за модерне демократије, неке веома битне законе. Било која демократија, која има за циљ да постане део западне цивилизације мора да садржи транспарентност, цивилно друштво и јавну иницијативу као главне тачке за стварање, очување и примену либералних демократских вредности. У складу са овако дефинисаним циљевима, јасно је да они не могу бити достигнути без одговарајућег:
From Our Prospective...
 Since October 5, 2000 the first five democratic elected governments and citizens of Serbia have made some considerable steps towards a modern democratic and civil society. Some might say that they could have done much more during this period and they are probably right. Regardless of these concerns, citizens of Serbia should not be ashamed with what has been achieved so far. Unfortunately, the political, NGO’s and humanitarian sectors all appear to lack the fully capacity to deal with further challenges. These barriers to the development of a modern democracy and civil society are embodied in the social and democratic consciousness of the citizens which still do not know how to use their civil and constitutional rights. It is hardly that anyone can say with clear conscience that we are living in the state worth of living or that our lives are worth of the state like this. As they were half of the century trained to become objects of totalitarianism, in which the political system, political process and social life were based on the subordination of the individual to the state and strict control of crucial aspects of life, it seems that newborn citizens of Serbia have no clue what to do with their liberal values such as human and civil rights. Whereas, after many Serbian citizens got their freedom, they have not been educated and stimulated to figure out how to use their newfound rights for constructive and meaningful social coexistence. Opposite, contemporary citizens are often abusing rather than using their liberal status. In fact, the paradox is that they are encouraged in some way to do so by the some political structures, in a meaning to give up from the idea that something might be changed for better. The reason for this type of irresponsible behavior can be explained and partially defended because of their suppressed individual frustrations accumulated during the submissive period. But, as first English Nobel prize awarded writer, Rudyard Kipling said: “We have 40 million reasons for failure, but not a single excuse”, and according to that kind of political, economical and social platform as a whole, we should feel responsible and related to this issue. Predestination of Any Serbian Government... The route of Serbian transition now is entering in to the environment of extreme importance for our future and that considers:
The landscape described like this would be very incomplete without mentioning some specific and crucially important laws for modern democracies. Any democracy which intends to become a relevant part of the western civilization must hold transparency, civil society and public initiative as main points for generating, securing and implementing the liberal democratic values. According to these tasks, it is obvious that they cannot be achieved without appropriate:
|
